КЊИГОВАЊЕ - БЛОГ ЧИТАЛИШТА РУМСКОГ

ХАЈДЕ ДА КЊИГУЈЕМО
ЗАШТО КЊИГОВАЊЕ?
ЛАМЕНТ НАД РУМСКИМ КЊИЖАРАМА

ХАЈДЕ ДА КЊИГУЈЕМО

gbru | 15 Септембар, 2009 12:23

 

Блог Књиговање отворили смо за оне истинске поштоваоце књига, који деле наш  оптимизам у погледу будуђности књиге као медија и осећају потребу да своја размишљања о књигама, писцима, али и о свеколиком културним темама, поделе са онима који још увек о тим темама имају своје мишњеље.
Дакле, Књиговање је блог отворен за ваш глас. Уколико сте заинтересовани да пишете на нашем блогу биће вам омогућено. Потребно је само да се региструјете на  Blog.co.yu  и да ваше корисничко име и захтев за доделу статуса аутора чланака  пошаљете у свом коментару или на  нашу адресу  admin@biblruma.rs   
Од учесника на блогу очекујемо креативнопст, занимљиве идеје и текстове. Пристојност и толерантност се подразумевају.

ЗАШТО КЊИГОВАЊЕ?

gbru | 17 Септембар, 2009 13:33

Зато што књиговања никад није доста, а данас понајвише.
Зато што се данас ретко књигује, а и кад се књигује чини се то углавном без присуства сведока, тако да се углавном никад не сазна о чему се књиговало.
Зато што је књиговање лепа реч која се толико ретко користи да јој се вишезначност растегла до неслућених граница.
Књиговање је једна од оних речи које често срби преводе са српског на матерњи језик.
Неки би устврдили да је књиговање опуштена размена мишљења о књигама која се одвија у атмосфери међусобног разумевања и сагласја, другим речима кафенисање на вишем интелектуалном нивоу.
Други би, пак, пре ставили акценат на наметање својих ставова саговорницима, давање својим размишљањима и ставовима виши значај у односу на саговорнике које се више претварају у слушаоце. Нешто као мудровање.
Не искључујемо могућност да постоје и они који би ову реч објаснили са нешто више агресивног набоја и били склони да преакцентују дуго у кратко ''о'', па да устврде да је књиговање гађање неког књигама, као што су некада давно моралне преступнике кажњавали каменовањем, или као што и данс у неким спецефичним условима живота, у касарнама и затворима, оне који одударају од правила које намеће колектив кажњавају ћебовањем. За ове би књиговање било гађање књигама  читању несклоних појединаца у нади да ће их бар једна погодити, односно дотаћи.
Било како било књиговање смо наденули као име овом блогу дајући свима горе наведенима за право.
Дакле, почните да књигујете. Теме изаберите сами а саговорници ће се већ јавити

ЛАМЕНТ НАД РУМСКИМ КЊИЖАРАМА

gbru | 18 Септембар, 2009 19:58

Ако би којим случајем путник намерник пожелео баш у Руми да купи какву књигу не би имао много проблема да пронађе књижару. У самом центру града има их неколико, са лепим именима песника или ликова из књижевне и митолошке традиције. Прави проблем за њега настао би оног тренутка када пређе праг онога што се  зове књижаром и затражи какву лепу књигу. Бојим се да би га погледали као да је у месници затражио пола кила ексера. Иза мноштва школских ранаца, тапета, папирних марамица, пластичних чаша и остале папирнате галантерије, једва ће назрети понеку књигу. Додуше, ако је намерио да у књижару уђе почетком септембра можда ће затећи и повећу камару школских уџбеника.
Оно што се данас у Руми зове књижарама тешко да заслужује друго име до - папирница.
Полице данашњих румских књижара крцате су свакојаком робом која са књигом има таман толико везе колико и рукавица са џепом.
А није тако давно било када су у Руми постојале књижаре, које додуше нису носиле имена песника и митолошких бића већ некаквих народних хероја и соцреалистичких кованица, али су биле крцате књигама. Старији Румљани се сећају књижаре ''Веселин Маслеша'', у којој из разумљивих разлога није било ни једне књиге овог народног хероја али су се могли пронаћи најновији наслови домаћих и страних савремених аутора колико и светски класици. Ако данас уђете у неку од румских  књижара, које поносно носе име неког од  књижевних великана, тешко да ћете преонаћи једну једину књигу писца чије име књижара носи. Евентуално можете купити пепељару или подметач за чаше са његовим ликом.
Осим у поменутој књижари ''Веселин Маслеша'' жеђ за књигом румљани су  могли утолити и у књижари ''Нолит'', у књижари робне куће ''Венац''...које се својом понудом књига не би постиделе ни пред велеградским књижарама.
Како данас ствари стоје, наш путник намерник са почетка ове приче, евентуално би могао купити понеки наслов типа ''Како стећи први милион, и како га увећати?'', или приручнике за одгој деце и справљање торти и колача.
Изгледа да ондашње мајке нису децу одгајале по саветима експерата из приручника , али су зато деци поклањале прекрасне књиге  за рођендане и друге свечане прилике. И таман кад су деца одрасла и навукла се на НИН-овце и нобеловце из излога румских књижара нестале су књиге. а осванули тапети у свим бојама дугиног спектра.
Можда би наш путник намерник по понуди овдашњих књижара-папирница  помислио да Бог баш није био дарежљив према румљанима када је делио наклоност према књизи. Да није баш тако ипак нас опомињу сезонски сајмови књига који се одржавају на Градском тргу.
Тек тада, када се зашарени велика књижара под ведрим небом, пред чијим штандовима румљани радо застану и понеку књигу купе, падне ми на памет генијална мисао да румљани, као и сав остали свет, не купују књиге ако их нема.
Можда је време да о овоме размисле и овдашњи књижари.

Септембар 2009

Генерална [3]

Генерална
ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА РУМА